Август 1995. године остао је уписан у колективно сећање као једна од најтежих страница историје српског народа. Током оружане акције „Олуја“, стотине хиљада људи биле су принуђене да напусте своје домове, док су многи изгубили животе, своје најмилије, и све што су годинама стварали.
Иза војних бројки и историјских података остају људске судбине, прекинута детињства, раздвојене породице, спаљена огњишта и километри избегличких колона. Међу најтежим сведочанствима страдања остаје и напад на избегличку колону на Петровачкој цести, где су животе изгубили цивили који су, бежећи од рата, тражили сигурност.
Дан сећања на страдале и прогнане жртве оружане акције „Олуја“ прилика је да се са посебним пијететом сетимо свих невиних жртава и људи који су били принуђени да напусте своја вековна огњишта.
Наша је дужност да чувамо сећање на њихове животе и страдања и да не дозволимо да људске судбине буду сведене на бројке и статистику. Сећање није само поглед у прошлост, оно је и обавеза према будућим генерацијама да знају шта се догодило и да памте људе чије су судбине заувек обележене тим августом.
Чувајући наше сећање и прошлост, чувамо и будућност Србије.
Нека им је вечна слава и хвала. 🕯️
Leave a Reply